Svakojake stvarčice...

Posle dugog razmisljanja ove godine reših da novogodišnju noć provedem u inostranstvu.U stvari,posustao sam pod pritiskom mog prijatelja koji je jos od oktobra počeo sa pričom kako je vreme da negde odemo van zemlje.Ja,skeptičan po prirodi,odmah sam u glavi počeo da kreiram sve moguće i nemoguće scenarije našeg putešestvija.Ko će sve ići,koliko će nas biti,da li ćemo imati dovoljno novca,da li će nam se svideti...I tako sam razbijao i mučio svoj mozak sve dok danas nisam shvatio da gomila ljudi koju poznajem ne ide nigde,jer jednostavno nema uslove za to.Bio sam sam sebi jadan i bedan,pravi moralni patuljak...Čime sam se zamarao,bespotrebnim glupostima,sam sebi sam umesto radosti zbog odlaska i dobrog provoda napravio pakleni uvod jos pre polaska.Sutra krećemo,više se ne uzbudjujem,svejedno mi je,kako god da bude...Nadam se da će se svi lepo provesti,svako na svoj način,a valjda će i meni ostati nešto za priču kad se budem vratio kući.Uživajte ljudi i ne dozvolite glupostima da vam oduzimaju vreme,stvarno zamaraju...Srećna nova svima...:-)

Pozdrav svima,evo me opet u pokušaju da vam malo svakodnevnicu učinim zanimljivijom.Danas sam razmišljao o gomili stvari,ali na kraju reših da napišem koju reč o virtuelnom upoznavanju.Ne mislim tu na društvene mreže,već na one sajtove za upoznavanje,spajanje,druženje i šta ti ja znam šta drugo.Iskren da budem ostao sam zatečen kada sam video koliko ljudi ima po tim mestima.Malo mi je to neverovatno,odrastao sam i vaspitavan u neko drugo vreme,mnogo srećnije i bezbrižnije,gde je druženje i komunikacija među ljudima bila normalna stvar.Tuga koliko smo se otuđili jedni od drugih,nesvesno smo odbacili lepe stvari i prepustili se životnim problemima koji nas vuku na mesta gda nema saosećanja,iskrene ljubavi,pravih životnih vrednosti.Ne bih da neko pomisli čitajući ovo da nekog osuđujem ili kritikujem,jednostavno izražavam svoje skromno mišljenje o onome šta smo postali.Čekamo da nam neko sa druge strane ekrana namigne,nasmeši nam se,pošalje poljubac,kukamo kako ne možemo nikoga da upoznamo.Pa kako da ga upoznamo ako buljimo u monitor i kuckamo neke gluposti.Trgnimo se ljudi,izađimo napolje,družimo se,pričajmo,razmenjujmo mišljenja,interesovanja...Samo tako možemo uspostaviti normalan međusobni odnos,ostavite glupave sajtove gde vas neko merka i procenjuje kao na pijaci.Nema od toga ništa,verujte mi.Kako da znaš ko je kakav dok ga ne vidiš,pogledaš u oči,vidiš ga uživo?Naletećete možda na nekog normalnog i iskrenog,ali će vam ostali popiti svu energiju i pamet.Zarad čega,zapitajte se...Ne krijem,i ja sam napravio profil na tako nekom sajtu,čisto iz radoznalosti i ugasio ga posle par dana.Ja sam doduše naleteo na sjajnu osobu,iskrenu drugaricu koja mi je i bila inspiracija za ova moja pisanija.Hvala joj na tome:) Ali nije poenta u tome,od hiljadu ljudi sigurno se može upoznati neko normalan.Poenta je u normalnom načinu komunikacije i upoznavanja,kontakta uživo,o tome govorim.Bacite tastature iz ruku,izađite iz svojih zidova i živite živote ljudi.Bolje piti kafu sa nekim bilo gde,nego piti kafu i kuckati po tastaturi.Videćete da nije teško.Ajd u zdravlje do neke nove prilike:-)

Usudih se i ja da se privatim elektronskog penkala i iznesem svoje poglede na ono što nas okružuje.Preživesmo i onaj dugo očekivani i priželjkivani smak sveta koji nam nametnuše izopačeni mozgovi sa zapadne Zemljine hemisfere.Verovatno ta napredna društva nemaju drugu dokolicu do smišljanja nebuloznih ideja.Hm,to i ne cudi,verovatno ne opterećuju svoje male zakržljale mozgiće time šta će jesti sledećega dana i da li će uopšte jesti.Ko razume,shvatiće.Daleko od toga da nešto kukam,živim sasvim pristojno u ovoj našoj zemlji(imam da pojedem i popijem).Smak sveta je kod nas davno stigao,sve nas je manje i manje,to se ni ne spominje,nije bitno.To što nestajemo nije bitno,bitno je da se prica ko gde letuje,ko koliko dobija para za novu godinu,ko je koga smuvao i ostale gluposti...Koga bre to zanima,ispiraju nam mozak glupostima,zaglupljuju ovaj jadni i napaćeni narod.Otvorimo oči ljudi,probudimo se,prodrmajmo jedni druge.Ne dozvolimo da nas nestane,možda to zvuči surovo,ali nece nas biti kroz par vekova...Krenimo u nove pobede,od nas zavisi,ako se na vreme probudimo,mozda i bude nesto od nas...U zdravlje do sledeceg pisanija...