Svakojake stvarčice...

Kao što smo svedoci,ovih dana nas košava uveseljava ili dovodi do ludila,zavisi kako je ko doživljava. Ali ono što je meni potpuno fascinantno je ponašanje plastičnih kesa na vetru.To su prave igrarije,i što je veoma bitno,njih je sve više u vazduhu,žurka je sve veća iz godine u godinu.Prava milina kada ih posmatras kako prave krugove prateci smer vetra,kada se zakače za nečiji veš na terasi,kada na nekom krovu izgledaju poput zastave,kada ih komsije umesto kišobrana nose na glavi,pa ih lagano bace pod tockove autobusa kada ulaze u isti.Sve ih je više na antenama automobila,kao ukras izgledaju,sto je ok,ima ih u raznim bojama.Ja licno najviše volim kada mi tako neka kesa doleti na glavu ili jaknu potpuno neocekivano,a još ako je mokra i prljava,to je tek milina.Trebalo bi predloziti da se snimi neki film o moćnim plastičnim kesama,jedinoj stvari danas koja je večna i neuništiva u ovoj sjajnoj zemlji.Ali dobro,ima valjda mnogo pametnijih stvari o kojima se danas priča,kome su bitne neke plasticne kese...Pustimo vlastodržce,danas svi po neku zalutalu kesu koju nadjete usput upoznajte sa kontejnerom,neka se druze malo:) Da nam svima bude lepše i čistije.Pozdrav dobri ljudi...

Glava teška,a misli konfuzne...Ko zna u šta će se pretvoriti ovo pisanije,stoga ne zamerite... Negde sam jednom prilikom pročitao da srećni ljudi nemaju potrebu da napišu nešto ili to čine vrlo retko.Ko će ga znati da li je to tačno ili ne,ima nas raznih na ovom svetu.Uglavnom je lepo kada možes da podeliš sa nekim svoja osećanja,bio on vidljiv ili ne. Zato ću sa vama podeliti jednu neobičnu priču o pomalo zaboravljenim stvarima:)Pre par nedelja sam resio da vecini svojih prijatelja i poznanika posaljem po jedno pismo,ali ne elektronsko putem interneta,već staro dobro pismo(koverta,markica,lizanje jezikom istih) Nije to bio neki veliki broj,nekih tridesetak komada.Hteo sam čisto da vidim reakcije tih ljudi i hteo sam da vidim da li ću neku sličnu kovertu zateći u poštanskom sandučetu kao odgovor.Nestrpljenje je bilo veliko,kao i razočarenje kada sam misleći da su mi stigla pisma od meni dragih ljudi u sandučetu zatekao račune.Ništa,ni jedan jedini odgovor u vidu stare dobre koverte.Vecina me je zvala telefonom ili mi je pustila sms,svuda slicna priča-nemam vremena,jesi li poludeo,ko još piše pisma danas,itd...Verujem da ih je većina bacila u kantu čim ih je pročitala.A nekada smo ih kao klinci sa zadovoljstvom čuvali u kutijama od patika.Danas su neke nove stvari i zanimacije preuzele tron,nemam ništa protiv,ali ne treba se tek tako odricati lepih uspomena.Bar me ovi za račune nisu zaboravili,njihove koverte svakog meseca stižu:) U zdravlje dobri ljudi do neke nove pričice....

Posle dugog razmisljanja ove godine reših da novogodišnju noć provedem u inostranstvu.U stvari,posustao sam pod pritiskom mog prijatelja koji je jos od oktobra počeo sa pričom kako je vreme da negde odemo van zemlje.Ja,skeptičan po prirodi,odmah sam u glavi počeo da kreiram sve moguće i nemoguće scenarije našeg putešestvija.Ko će sve ići,koliko će nas biti,da li ćemo imati dovoljno novca,da li će nam se svideti...I tako sam razbijao i mučio svoj mozak sve dok danas nisam shvatio da gomila ljudi koju poznajem ne ide nigde,jer jednostavno nema uslove za to.Bio sam sam sebi jadan i bedan,pravi moralni patuljak...Čime sam se zamarao,bespotrebnim glupostima,sam sebi sam umesto radosti zbog odlaska i dobrog provoda napravio pakleni uvod jos pre polaska.Sutra krećemo,više se ne uzbudjujem,svejedno mi je,kako god da bude...Nadam se da će se svi lepo provesti,svako na svoj način,a valjda će i meni ostati nešto za priču kad se budem vratio kući.Uživajte ljudi i ne dozvolite glupostima da vam oduzimaju vreme,stvarno zamaraju...Srećna nova svima...:-)

Pozdrav svima,evo me opet u pokušaju da vam malo svakodnevnicu učinim zanimljivijom.Danas sam razmišljao o gomili stvari,ali na kraju reših da napišem koju reč o virtuelnom upoznavanju.Ne mislim tu na društvene mreže,već na one sajtove za upoznavanje,spajanje,druženje i šta ti ja znam šta drugo.Iskren da budem ostao sam zatečen kada sam video koliko ljudi ima po tim mestima.Malo mi je to neverovatno,odrastao sam i vaspitavan u neko drugo vreme,mnogo srećnije i bezbrižnije,gde je druženje i komunikacija među ljudima bila normalna stvar.Tuga koliko smo se otuđili jedni od drugih,nesvesno smo odbacili lepe stvari i prepustili se životnim problemima koji nas vuku na mesta gda nema saosećanja,iskrene ljubavi,pravih životnih vrednosti.Ne bih da neko pomisli čitajući ovo da nekog osuđujem ili kritikujem,jednostavno izražavam svoje skromno mišljenje o onome šta smo postali.Čekamo da nam neko sa druge strane ekrana namigne,nasmeši nam se,pošalje poljubac,kukamo kako ne možemo nikoga da upoznamo.Pa kako da ga upoznamo ako buljimo u monitor i kuckamo neke gluposti.Trgnimo se ljudi,izađimo napolje,družimo se,pričajmo,razmenjujmo mišljenja,interesovanja...Samo tako možemo uspostaviti normalan međusobni odnos,ostavite glupave sajtove gde vas neko merka i procenjuje kao na pijaci.Nema od toga ništa,verujte mi.Kako da znaš ko je kakav dok ga ne vidiš,pogledaš u oči,vidiš ga uživo?Naletećete možda na nekog normalnog i iskrenog,ali će vam ostali popiti svu energiju i pamet.Zarad čega,zapitajte se...Ne krijem,i ja sam napravio profil na tako nekom sajtu,čisto iz radoznalosti i ugasio ga posle par dana.Ja sam doduše naleteo na sjajnu osobu,iskrenu drugaricu koja mi je i bila inspiracija za ova moja pisanija.Hvala joj na tome:) Ali nije poenta u tome,od hiljadu ljudi sigurno se može upoznati neko normalan.Poenta je u normalnom načinu komunikacije i upoznavanja,kontakta uživo,o tome govorim.Bacite tastature iz ruku,izađite iz svojih zidova i živite živote ljudi.Bolje piti kafu sa nekim bilo gde,nego piti kafu i kuckati po tastaturi.Videćete da nije teško.Ajd u zdravlje do neke nove prilike:-)

Usudih se i ja da se privatim elektronskog penkala i iznesem svoje poglede na ono što nas okružuje.Preživesmo i onaj dugo očekivani i priželjkivani smak sveta koji nam nametnuše izopačeni mozgovi sa zapadne Zemljine hemisfere.Verovatno ta napredna društva nemaju drugu dokolicu do smišljanja nebuloznih ideja.Hm,to i ne cudi,verovatno ne opterećuju svoje male zakržljale mozgiće time šta će jesti sledećega dana i da li će uopšte jesti.Ko razume,shvatiće.Daleko od toga da nešto kukam,živim sasvim pristojno u ovoj našoj zemlji(imam da pojedem i popijem).Smak sveta je kod nas davno stigao,sve nas je manje i manje,to se ni ne spominje,nije bitno.To što nestajemo nije bitno,bitno je da se prica ko gde letuje,ko koliko dobija para za novu godinu,ko je koga smuvao i ostale gluposti...Koga bre to zanima,ispiraju nam mozak glupostima,zaglupljuju ovaj jadni i napaćeni narod.Otvorimo oči ljudi,probudimo se,prodrmajmo jedni druge.Ne dozvolimo da nas nestane,možda to zvuči surovo,ali nece nas biti kroz par vekova...Krenimo u nove pobede,od nas zavisi,ako se na vreme probudimo,mozda i bude nesto od nas...U zdravlje do sledeceg pisanija...