Svakojake stvarčice...

Ono kao život...

Usudih se i ja da se privatim elektronskog penkala i iznesem svoje poglede na ono što nas okružuje.Preživesmo i onaj dugo očekivani i priželjkivani smak sveta koji nam nametnuše izopačeni mozgovi sa zapadne Zemljine hemisfere.Verovatno ta napredna društva nemaju drugu dokolicu do smišljanja nebuloznih ideja.Hm,to i ne cudi,verovatno ne opterećuju svoje male zakržljale mozgiće time šta će jesti sledećega dana i da li će uopšte jesti.Ko razume,shvatiće.Daleko od toga da nešto kukam,živim sasvim pristojno u ovoj našoj zemlji(imam da pojedem i popijem).Smak sveta je kod nas davno stigao,sve nas je manje i manje,to se ni ne spominje,nije bitno.To što nestajemo nije bitno,bitno je da se prica ko gde letuje,ko koliko dobija para za novu godinu,ko je koga smuvao i ostale gluposti...Koga bre to zanima,ispiraju nam mozak glupostima,zaglupljuju ovaj jadni i napaćeni narod.Otvorimo oči ljudi,probudimo se,prodrmajmo jedni druge.Ne dozvolimo da nas nestane,možda to zvuči surovo,ali nece nas biti kroz par vekova...Krenimo u nove pobede,od nas zavisi,ako se na vreme probudimo,mozda i bude nesto od nas...U zdravlje do sledeceg pisanija...