Svakojake stvarčice...

Kao što smo svedoci,ovih dana nas košava uveseljava ili dovodi do ludila,zavisi kako je ko doživljava. Ali ono što je meni potpuno fascinantno je ponašanje plastičnih kesa na vetru.To su prave igrarije,i što je veoma bitno,njih je sve više u vazduhu,žurka je sve veća iz godine u godinu.Prava milina kada ih posmatras kako prave krugove prateci smer vetra,kada se zakače za nečiji veš na terasi,kada na nekom krovu izgledaju poput zastave,kada ih komsije umesto kišobrana nose na glavi,pa ih lagano bace pod tockove autobusa kada ulaze u isti.Sve ih je više na antenama automobila,kao ukras izgledaju,sto je ok,ima ih u raznim bojama.Ja licno najviše volim kada mi tako neka kesa doleti na glavu ili jaknu potpuno neocekivano,a još ako je mokra i prljava,to je tek milina.Trebalo bi predloziti da se snimi neki film o moćnim plastičnim kesama,jedinoj stvari danas koja je večna i neuništiva u ovoj sjajnoj zemlji.Ali dobro,ima valjda mnogo pametnijih stvari o kojima se danas priča,kome su bitne neke plasticne kese...Pustimo vlastodržce,danas svi po neku zalutalu kesu koju nadjete usput upoznajte sa kontejnerom,neka se druze malo:) Da nam svima bude lepše i čistije.Pozdrav dobri ljudi...

Glava teška,a misli konfuzne...Ko zna u šta će se pretvoriti ovo pisanije,stoga ne zamerite... Negde sam jednom prilikom pročitao da srećni ljudi nemaju potrebu da napišu nešto ili to čine vrlo retko.Ko će ga znati da li je to tačno ili ne,ima nas raznih na ovom svetu.Uglavnom je lepo kada možes da podeliš sa nekim svoja osećanja,bio on vidljiv ili ne. Zato ću sa vama podeliti jednu neobičnu priču o pomalo zaboravljenim stvarima:)Pre par nedelja sam resio da vecini svojih prijatelja i poznanika posaljem po jedno pismo,ali ne elektronsko putem interneta,već staro dobro pismo(koverta,markica,lizanje jezikom istih) Nije to bio neki veliki broj,nekih tridesetak komada.Hteo sam čisto da vidim reakcije tih ljudi i hteo sam da vidim da li ću neku sličnu kovertu zateći u poštanskom sandučetu kao odgovor.Nestrpljenje je bilo veliko,kao i razočarenje kada sam misleći da su mi stigla pisma od meni dragih ljudi u sandučetu zatekao račune.Ništa,ni jedan jedini odgovor u vidu stare dobre koverte.Vecina me je zvala telefonom ili mi je pustila sms,svuda slicna priča-nemam vremena,jesi li poludeo,ko još piše pisma danas,itd...Verujem da ih je većina bacila u kantu čim ih je pročitala.A nekada smo ih kao klinci sa zadovoljstvom čuvali u kutijama od patika.Danas su neke nove stvari i zanimacije preuzele tron,nemam ništa protiv,ali ne treba se tek tako odricati lepih uspomena.Bar me ovi za račune nisu zaboravili,njihove koverte svakog meseca stižu:) U zdravlje dobri ljudi do neke nove pričice....